Најновији чланци
Почетна / Историјске лекције / Порекло Јована Шевића

Порекло Јована Шевића

Породични грб Јована Шевића
Породични грб Јована Шевића

У Русији је живела племићка породица Шевић (Шевич), која је била српског порекла. Ова фамилија «датира с почетка 17. века» (у Русију је насељена 1752. године). Забележена је у VI делу родословне књиге Јекатеринославске губерније, а њен грб је презентован у II делу Општег грбовника Руске Империје. 205

У наведеном грбовнику презентовани су одређени нејасни и у једном делу нетачни подаци о даљем пореклу ове племићке породице. Наиме, с обзиром на чињеницу, да су Шевићи поседовали извесна документа издата од стране Млечана, они су највероватније живели на простору Млетачке Републике. 206

Према овим млетачким документима, Шевићи су пореклом из Херцеговине, из «провинције Пива». Они су, према тим наводима, поседовали имање «Цупати или Баронов». Године 1690, Радослав («Родослав») Шевић је са својим сином Ђорђем (Ђурком, Георгијем) и остатком породице прешао у Банат «у Угарској» (тачније, у Поморишку војну границу). Тамо су Шевићи били награђени за своју војну службу различитим почастима и чиновима. Ђорђе Шевић постао је арадски оберкапетан 1704. и «као такав» учествовао је у побуни Пере Сегединца, 1734. године. 207

Када се подаци из наведеног грбовника упореде са реалним стањем, може се закључити следеће: племићка породица Шевић свакако представља огранак православне српске породице Шевића из северне Далмације, области која је од краја 17. века била под влашћу Млетачке Републике. Породица Шевић, под донекле измењеном варијантом презимена – Шево, све до наших дана била је присутна у северној Далмацији. Њени чланови забележени су у Стрмици код Книна. Огранци ове породице расељавали су се по различитим областима. Стара крсна слава им је св. Лука. У северној Далмацији, као и по другим крајишким областима, живе њихови сродници по мушкој линији, који носе друга презимена, али исто славе св. Луку. Најбројнији су међу њима Опачићи, који су били заступљени у већем броју насеља северне Далмације. 208

Јован Шевић
Јован Шевић

Овај род заиста води најдаље порекло из Херцеговине, као што се наводи у Општем грбовнику Руске Империје. Њихова специфична крсна слава, Лучиндан, такође иде у прилог херцеговачком пореклу овог рода. Ова крсна слава је у динарским пределима специфична за род Никшића, који се вековима расељавао из области око истоименог града у Црногорској Херцеговини. Род Никшића се на том подручју може пратити још од средњевековног периода. 209

Наводно порекло Шевића из (племена) Пиве, које се помиње у грбовнику, могло је евентуално бити само једна етапа у сеобама предака Шевића. У Пиви данас нема Шевића, а није упамћено ни њихово раније присуство у том племену. 210 Имање, односно топоним «Цупати или Баронов», који су преци Шевића наводно поседовали док су живели «у Пиви», не постоји на том подручју. Међутим, у северној Далмацији, области из које су се Шевићи иселили у Банат, постоје два засеока са именом Цупаћи. Ови засеоци, који улазе у састав села Корлат и Раштевић, тако се називају по истоименој бројној породици (Цупаћ), која живи у њима. Цупаћи славе св. Николу и нису у сродству са Шевићима. Вреди поменути, да сродници Шевића, Опачићи и данас живе у појединим насељима у непосредном суседству Корлата и Раштевића, као што је Биљане Горње. 211

Унук наведеног Радослава Шевића, Јован (Иван Георгијевич) Шевић, био је у војној служби у Чанаду у Поморишју. Он је прешао је 1752. године из Хабсбуршке монархије, тачније из Поморишја (Баната), у Руску Империју. Био је тада на челу значајне сеобе Срба у Русију. Ова сеоба била је, као и претходна, Хорватова, првенствено условљена укидањем Поморишке и Потиске војне границе и губитком знатног дела привилегија тамошњих Срба – граничара. Српске породице досељене под Шевићем основале су Славјаносербију. Шевић је напредовао је у руској војној служби и на крају је добио чин генерал – мајора. 212

Чанадски капетан Живан Шевић се 1751. године јавља у списку српских официра из Поморишке војне границе, који су планирали да се тада иселе у Русију. 213

Међу руским племством постоји и друга породица Шевића (Шевича), која је наводно другачијег порекла. Она потиче од Јеремије Шевића, који је био заставник и пријатељ пољског краља Августа II. Јеремија је 1698. године добио село Дулиби од овог монарха. Ови Шевићи (Шевичи) помињу се у VI делу родословне књиге Харковске губерније. Иако нема поузданих података, није искључено, да је и ова фамилија била српског порекла. 214

Ове породице имале су више истакнутих чланова, међу којима су били: Иван Јегорович Шевич старији руски генерал – поручник из 18. века, Иван Јегорович Шевич млађи генерал лајтант и витез Ордена Светог Георија (рођен 1754 – погинуо 25. фебруара 1813), Михаил Николајевич Шевич генерал – лајтант и командир Царског Села (1805 – 1870), Иван Јегорович Шевич гувернер Каљушке и Литландијске губерније (различит од претходне двојице имењака, 1838 – 1912), Димитриј Јегорович Шевич руски дипломат (1839 – 1906) и Георгиј Иванович Шевич руски генерал (1871 – 1966. године). 215

Овде прочитајте вше (извор :www.czipm.org)