Најновији чланци
Почетна / Вести / 1700 година Миланског едикта

1700 година Миланског едикта

Четнички покрет на “свеправославној литургији”

Constantine_monument_in_NisМилански едикт је законски акт који су донели цареви Константин Велики и Лициније, а којим је проглашена верска равноправност и престанак прогона хришћана. Проглашен је у Медиолану (данашњи Милано) 313. године. Њиме хришћанство није постало државна религија, нити је било привилеговано, али им је дозвољено да могу јавно да исповедају своју веру а да за то не сносе никакве последице.
У закону се, између осталог, каже:
„Пошто смо се нас двојица, ја Константин Август и ја, Лициније Август, срећно састали у Милану и пошто смо размотрили све што се односило на јавно добро, међу свим стварима које су нам се чиниле корисне у много чему за све, одлучили смо да дамо предност и ставимо на прво место оно што се тицало поштовања богова и побожности и да дозволимо у исто време и хришћанима и свим другима слободу да у побожности следе религију коју желе, тако да све оно што на небу постоји буде благонаклоно према нама и свима онима који су под нашом влашћу. Данас смо, дакле донели спасононосну и правичну одлуку да апсолутно никоме не буде ускраћено право да изабере и следи божју службу хришћанске религије и да свакоме буде слободно да ум свој окрене оној религији за коју сматра да је у складу са његовим ставовм, тако да то божанство нама буде благонаклоно, брине о нама и пружи нам своју бригу и заштиту. Следећи тај принцип, сложили смо се да донесемо овај рескрипт да би оно што се налази у нашим претходним одлукама које се тичу хришћана и које су упућене твојој побожности, а чини се потпуно супротно и страно нашој благости, буде укинуто и да се у исто време свако од оних ко има споменуто опредељење да чува хришћанску религију, може слободно и просто да га задржи без тешкоћа.“
Миланским едиктом из 313. године, Константин је зауставио прогоне хришћана и са отвореним симпатијама фаворизовао хришћанство, и њену Цркву као доминантнију верску силу, у оквиру Римског царства, осмислио је и повезао са Империјом. Наравно, требало је да прође неколико деценија и тек око 380. године, под царем Теодосијем Великим, хришћанство је постало и државна религија Римског царства.

Nis milanski edikt 01
Патријарси

Председник Четничког покрета са делегацијом и члановима Четничког покрета из Ниша је присуствовао Светој Архијерејској литургији коју су служили цариградски и васељенски патријарх Вартоломеј, патријарх јерусалимски Теофил, московски патријарх и сверуски Кирил, архиепископ кипарски Хризостом, архиепископ атински Јероним, архиепископ албански Анастасије, митрополит варшавски и свепољски Сава, архиепископ Немачке, Чешке и Словачке Симеон. Затим делегати Александријске патријаршије са митрополитом Георгијем из Гвинеје на челу и Антиохијске патријаршије са митрополитима Савом и Димитријем на челу…
Начелствовање у служби ишло је по старости патријаршија реду достојанства. Тако је први служио патријарх цариградски и васељенски Вартоломеј… Након тога службу су вршиле аутокефалне цркве које нису патријаршије, али имају ранг архиепископија: кипарска, атинска, албанска, митрополија варшавска и пољска, те митроплолија чешких земаља и Словачке.
Све у свему јединствен православни догађај коме се присуствује једном у животу.

IMG_4723[1]
Председник Четничког покрета Братислав Живковић на литургији
Nis milanski edikt
Ноћ уочи литургије око 5000 верника образовало светлеци Крст у близини цркве Светог цара Константина и царице Јелене