Најновији чланци
Почетна / Ђенерал Драгољуб Дража Михаиловић / ЧЕТНИЦИ И ОСЛОБОЂЕНЕ ТЕРИТОРИЈЕ 1941 – 1944.године

ЧЕТНИЦИ И ОСЛОБОЂЕНЕ ТЕРИТОРИЈЕ 1941 – 1944.године

Четници и ослобођене територије

Ослобођење Лознице Лозница је била први ослобођен град у окупираној Краљевини Југославији и у поробљеној Европи за време Другог светског рата. Према различитим изворима погинуло је 12(17), а заробљено 93(96) немачка војника и они представљају прве немачке заробљенике у окупираној Европи. Четници (Подрињски, а касније Јадарски одред): 8 погинулих, 4(10) рањених. Први проглас о ослобођеном Чачку штампао је Јелички четнички одред. У прогласу се поред осталог каже: СРПСКОМ НАРОДУ По наређењу команданата Југословенске војске у Отаџбини – ђенералштабног пуковника г. Драже Михаиловића, овлашћеног од наше Владе, која се привремено налази у избеглиштву код наших савезника Енглеза, извршена је мобилизација свих четника и свих поштених и честитих Срба чија је жеља да сперу набачену љагу на српски народ у скорој прошлости. Одзив за мобилизацију био је неочекиван.

Ђујићеви Четници
Ђујићеви Четници

Драгачевци су овом приликом као и раније у својој историјској прошлости показали да су прво Срби, а као такви за своју Српску слободу и независност неустрашиви. Јелички четнички одред, после опседања Чачка од неколико дана и борбе, дана 1. октобра 1941.године у 6 и по часова УМАРШИРАО ЈЕ СА СВИХ СТРАНА У ГРАД ЧАЧАК. Наши непријатељи повукли су се ка Краљеву иако бројно и оружјем већи, јер нису могли да одоле налету четника. Кукаста аждаја, која је подигла своју шију, разјапила чељусти да својим крвавим зубима здроби српски народ добила је први ударац. ЧЕСТИТИ СРБИ! БУДИМО ПОНОСНИ ОВИМ УСПЕХОМ ЈЕР НЕМА ВИШЕ ДА СЕ НАД ГРАДОМ ЧАЧКОМ ВИЈЕ ЗАСТАВА СА КУКАСТИМ КРСТОМ И КУКАВИЦОМ НАД ЊОМ, ВЕЋ СЕ ВИЈЕ СРПСКИ БАРЈАК ОСЛОБОДИЛАЧКИХ ЧЕТНИЧКИХ ОДРЕДА СА СРПСКОМ КРУНОМ И ДВОГЛАВИМ БЕЛИМ ОРЛОМ НАД ЊОМ!

Руднички Корпус
Руднички Корпус

Истог дана Чачанима се једним прогласом обратио и Дража. Одмах по ослобођењу четници су организовали параду, уз песму ”Марширала краља Петра гарда”. Настало је опште весеље, жене су износиле послужење, док су девојке китиле четнике цвећем, а грађани палили немачке плакате и заставе. Прославу је прекинуо налет ”штука”, које су, срећом, у први мах бацале само летке. Четници и ослобођене територије Тако је коначан преглед ослобођених градова и варошица од четника следећи: 1.Лозница (31.август 1941) 2.Богатић (1.септембар 1941) 3.Крупањ (4.септембар 1941)-уз малу помоћ партизана 4.Бања Ковиљача (6.септембар 1941) 5.Горњи Милановац (29.септембар 1941)-уз малу помоћ партизана 6.Чачак (1.октобар 1941) 7.Страгаре (4.октобар 1941) 8.Љубовија (октобар 1941) 9.Пријепоље (12.септембар 1943) 10.Прибој (12.септембар 1943) 11.Зворник (17.септембар 1943) 12.Бања Ковиљача (17.септембар 1943) 13.Бијело Поље (септембар 1943) 14.Рудо (18.септембар 1943) 15.Брза Паланка (18.септембар 1943) 16.Љубовија (30.септембар 1943) 17.Бајина Башта (30.септембар 1943) 18.Нова Варош (октобар 1943) 19.Вишеград (8.октобар 1943) 20.Чајетина (10.октобар 1943) 21.Рогатица (14.октобар 1943) 22.Мајданпек (26.август 1944) 23.Кучево (28.август 1944) 24.Лесковац (31.август 1944) 25.Власотинце (31.август 1944) 26.Петровац на Млави (септембар 1944) 27.Сврљиг (2.септембар 1944) 28.Бреза (11.септембар 1944) 29.Кадина Лука (2.септембар 1944) 30.Лазаревац (3.септембар 1944) 31.Пљевља (септембар 1944) 32.Подлугови (10.септембар 1944) 33.Варварин (октобар 1944) 34.Крушевац (14.октобар 1944)

Четници и ослобођене територије У најкраћем: Градска насеља која су партизани ослободили од Немаца до доласка Стаљинове војске септембра 1944: – 0 (нула) Градска насеља која су четници ослободили од Немаца до доласка Стаљинове војске септембра 1944: У свим овим борбама за ослобођење градова и варошица, борци ЈВуО су имали следеће губитке: Погинуло: око 283 бораца Рањено: преко 167 бораца Избачено из строја: преко 450 бораца. У свим овим борбама за ослобођење градова и варошица окупатор је имао следеће губитке: Немци: око 678 погинулих (минимум), више од 465 рањених (укључујући и Усташе из Вишеграда), заробљено: 3.883 (са Италијанима из Прибоја), Усташе: око 654 погинулих, много рањених Бугари: 300 заробљених Арнаути: 300 заробљених.

Борци ЈВУО су укупно избацили из строја: 5.326 Осовинских војника и 954 квислиншких, све укупно: 6.280 непријатељских војника (према доступним документима и књигама). ТО ЈЕ ИСТИНА О БОРЦИМА ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ВОЈСКЕ У ОТАЏБИНИ! Извори: S.Zivanovic, Treci srpski ustanak, knjiga druga, 96. Opsirnije: S.Zivanovic, Treci srpski ustanak, 273-282; Z. Vuckovic, Secanja iz rata, 127-135; G. Davidovic, M. Timotijevic, Zatamnjena proslost, prva knjiga, 194-208.